Права борба за очување приноса и квалитета житарица почиње тек након завршене жетве. Она се одиграва у складишту. У једном од џакова са јечмом који је служио као реквизит на једној од изложби у Музеју пронађена је складишна штеточина која прати људе још од млађег каменог доба.
Житни жижак (Sitophilus granarius L.) може знатно да утиче на квалитет и количину ускладиштених житарица. Ларве могу да поједу и онечисте и до две трећине чуваног зрна. Генерално, нема видљивих спољних знакова да се ларве развијају и расту у зрну житарица све док после око месец дана одрасли житни жижак не измили из зрна. Код тешке контаминације од зрна остаје само кошуљица заједно са финим прашкастим отпадом. Карактеристичне су велике излазне рупе, приближно правоугаоног облика са исфронцланим ивицама. Оштећена зрна могу бити прекривена белим, прашњавим излучевинама које могу да контаминирају крајњи производ и учине га непријатним за конзумацију. Осим оштећења зрна, складишне штеточине могу да узрокују и загађење хране микроорганизмима (Rosa et al. 2020).
Сл. 1. Штета коју је изазвао житни жижак (Sitophilus granarius L.) у џаку јечма, реквизиту са једне давнашње изложбе у Музеју Војводине.
Величинa одрасле јединке (имага) варира у зависности од величине зрна. Код малих зрна, попут проса, мале су величине, али су већа у кукурузу и крећу се између 4 и 5 мм (укључујући рострум). Лако може да се разликује од других штетних инсеката због специфичног изгледа главе („сурла у продужетку главе“). Овај инсект не може да лети, мада има један пар крила која су, у ствари, срасла те због тога нефункционална. Тело је са горње стране прекривено великим бројем удубљења (Gorham et al. 1991); на грудима (тораксу) су неправилно разбацана, док су на покрилцима (елитри) поређани у праволинијске редове.
Сл. 2. Одрасла јединкa (имаго) житног жишка. Одмах по изласку из зрна млади жижак има црвенкастосмеђу боју.
Међу складишним инсектима, житни жижак је једина врста која никада није забележена ван складишта (Plarre 2010). Његов животни век се креће у распону од неколико месеци до годину дана. Ларва житног жишка је беле боје, има свијено, грбасто тело и јасно издвојену, малу главу смеђе боје. Ларве немају ноге (Gorham et al. 1991). Женке жишка полажу између 36 и 254 јаја и обично се једно јаје одлаже у свако зрно. Из јаја се излежу ларве које се пробијају до средине зрна. Тамо се хране, расту и преображавају у лутку.
Сл. 3. Угљенисани налази житног жишка (Sitophilus granarius L.) са локалитета Кале код Кршевице, југоисточна Србија, 4/3. век п. н. е.: 1) одрасла јединка, 2) лутка, 3) ларва
У Србији су забележени угљенисани остаци житног жишка веома рано, на каснонеолитском налазишту Селевац и везују се за винчанску културу (Obradović 2016). На келтском локалитету Чарнок код Бачког Доброг Поља из првог века пре нове ере пронађена је одрасла јединка једног тврдокрилца (Medović 2006). У залихи јечма са римског локалитета из 1. или 2. века нове ере Хртковци–Врањ пронађени су угљенисани остаци осам одраслих јединки и две ларве неидентификованих инсеката (Medović 2010). Из рановизантијског слоја на локалитету Гамзиград пронађен је имаго неидентификованог тврдокрилца (Medović 2008). На локалитету Феудвар код Мошорина пронађене су неидентификоване ларве, дужине 2–3 мм, у залихама јечма из раног бронзаног доба (Kroll and Reed 2016). На античком локалитету Кале код Кршевице, у јужној Србији, пронађени су угљенисани остаци три од четири животна стадијума ове складишне штеточине: одрасле јединке, лутке и ларве (Medović 2020). Једино нису пронађена јаја. Сви ови налази указују на непрекидно постојање житног жишка у залихама житарица током целе праисторије и антике на овом подручју.
Александар Медовић, археоботаничар
Литература
- Gorham JR, United States, Agricultural Research Service, et al (1991) Insect and mite pests in food: an illustrated key. U. S. Dept. of Agriculture, Agricultural Research Service : U. S. Dept. of Health and Human Services, Public Health Service, Food and Drug Administration : For sale by the Supt. of Docs., U. S. G. P. O., Washington, D. C.
- Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
- Medović A (2006) Arheobotaničke analize četiri korpe ječma i jedne korpe prosa sa Čarnoka. Rad Muzeja Vojvodine 47/48: 41–52.
- Medović A (2010) „Arheoznanje – arheoimanje“: U poseti jednom sremačkom vikusu iz I ili II veka. Rad Muzeja Vojvodine 52: 101–111.
- Medović A (2008) Gamzigradski ratari: Dva koraka napred, jedan korak nazad. Rad Muzeja Vojvodine 50: 151–173.
- Medović A (2020) Nedostaju samo jaja žitnog žiška (Sitophilus granarius L.): Značajan doprinos arheoentomološkim istraživanjima na lokalitetu iz kasnoklasičnog, odnosno ranohelenističkog peridoda, Kale kod Krševice. Rad Muzeja Vojvodine 62: 23–28.
- Obradović Đ (2016) Storage practice and problems with pests. Late Neolithic site of Selevac, Serbia.
- Plarre R (2010) An attempt to reconstruct the natural and cultural history of the granary weevil, Sitophilus granarius (Coleoptera: Curculionidae). Eur J Entomol 107: 1–11. https://doi.org/10.14411/eje.2010.001.
- Rosa JS, Oliveira L, Sousa RMOF, et al (2020) Bioactivity of some Apiaceae essential oils and their constituents against Sitophilus zeamais (Coleoptera: Curculionidae). Bull Entomol Res 110: 406–416. https://doi.org/10.1017/S0007485319000774.
