Зова (Sambucus nigra L.)

Зова (Sambucus nigra L.)

Биљка зове је једна од најкориснијих у људској историји. Скоро да не постоји неки њен део који не може да се искористи у неку сврху, почевши од исхране, преко лечења, бојадисања, па све до употребе као „бушилице“ за кост и камен. Њена угљенисана и неугљенисана семена саставни су део археоботаничких колекција на локалитетима од најранијих периода у праисторији на нашем тлу.

Слика 1. Зова краси археоботаничку башту од 2014. Изглед биљке у време писања информационог листа, средина новембра 2022.

Зова је густ грм или мање дрво. Расте до 9 м висине (Mratinić and Kojić 1998). Веома je раширена врста. Воли влажна и хумусна земљишта богата азотом. Срећемо је на пољима, у међама, шикарама… Веома рано листа. Цвета у мају и јуну. Цветови су јој ситни јаког, карактеристичног мириса и удружени у крупне цвасти. Сазрева крајем јула, односно почетком августа. Плодови су ситне, кугласте, тамнољубичасте, сјајне и сочне коштуничаве бобице. У њима се налазе по три карактеристичне смећкастонаранџасте коштице. Бобице су се још од најраније праисторије користиле у исхрани. Зреле бобице имају киселкасто слаткасти укус (Grlić 1990). Међутим, сирове бобице нису за јело. Оне се претходно морају термички обрадити. Конзумирање незрелих плодова може узроковати мучнину, повраћање, а из предострожности не би требало јести сирове, зреле бобице (Grlić 1990).

Слика 2. Цваст зове, мај 2021.

Слика 3. Плод зове, крај јула 2020.

Слика 4. Лист зове, новембар 2022.

Слика 5. Грана је изнутра испуњена срчиком.

Једна од првих „бушилица“ у људској цивилизацији направљене су од изданака ове биљке. Њих карактерише релативно висока тврдоћа и, што је најважније, правилан облик (Orłowska 2015). Њихова додатна предност је у томе што су изнутра испуњене меканом белом срчиком (Grlić 1990). Експериментална археологија је поново показала колико је важна грана ове науке. Недавно су колеге из Пољске направиле експеримент са разним „бушилицама“ међу којима је била и она од зове. Неколико веома инетересантних података је притом откривено. Како би се омогућило несметано „бургијање“ прво је морала да се скине кора и извади срчика. Као абразивно средство коришћен је песак. Брзина бушења јеленског рога је износила 4 цм за 90 минута. Укупна дужина хабања бургије је била око 6 цм. При том је избушена цилиндрична рупа пречника 2 цм. За бушење камених алатки било је потребно сигурно више времена, а и хабање „бургије“ је било знатно веће.

Слика 8. Коштана алатка од рога са цилиндричном рупом за држаљу.

Нешто пре пандемије вируса корона у први план је искочила вест о делотворности бобица зове против вируса (Harnett et al. 2020). Клиничка истраживања указују да екстракти бобица зове код акутних респираторних вирусних инфекција, могу смањити трајање и тежину симптома прехладе и грипа код одраслих.

Зова је одличан бојадисер (Medović 2011). Бојене материје се добијају екстракцијом из плода и коре. Кора са грана се, као и корен, користи за добијање мешавине неопходне за бојадисање у црно. Зелена бојена материја се добија из листа , али само ако се за мочило користи стипса. Из плодова се добијају различите нијансе плаве и љубичасте боје. Познато је да су Римљани зовин сок користили као фарбу за косу, а да коса опрана бобицама скуваним у вину постаје црна. Бобице се користе и као бојадисер за вина (порто).

Александар Медовић, археоботаничар

Литература

• Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
• Harnett J, Oakes K, Carè J, et al (2020) The effects of Sambucus nigra berry on acute respiratory viral infections: A rapid review of clinical studies. Adv Integr Med 7:240–246. https://doi.org/10.1016/j.aimed.2020.08.001.
• Medović A (2011) Vojvođanska praistorija u jesenjim nijansama. Bojenje biljnim materijama. In: Jovanović M (ed) Gospodari gline i žita. Muzej Vojvodine, Novi Sad, pp 113–127.
• Mratinić E, Kojić M (1998) Samonikle vrste voćaka Srbije. Institut za istraživanja u poljoprivredi “Srbija,” Beograd.
• Orłowska J (2015) How Did They Drill That? – A Few Observations on the Possible Methods for Making Large-sized Holes in Antler. EXARC J 2015:1–11.