Stara gradska ulica

U okviru Stalne postavke Muzeja Vojvodine predstavljena je jedna vojvođanska gradska ulica u prvim decenijama XX veka. Ona se hronološki nadovezuje na deo Postavke koji se odnosi na privrednu istoriju ovih krajeva. Pažljivo odabrani, originalni i autentični predmeti vode posetioca u minulu epohu na jedan drugačiji i nov način. Da bi mu bila približena atmosfera tog vremena, ova karakteristična vojvođanska gradska ulica je improvizovana, i to kroz fotografije značajnijih objekata i autentične izloge fotografskog ateljea, krojačke radionice, salona modistkinje, apoteke, trgovine igračaka i porculana.

Tragovi vojvođanskog građanstva delimično su sačuvani do danas, što potvrđuje i naša ulica. Prošetajte njome i bar na trenutak osetite ambijent i duh gradske sredine s početka prošlog veka.

Privreda Vojvodine je krajem 19. veka imala izrazito agrarni karakter i počivala je na poljoprivredi, zanatstvu, trgovini, prehrambenoj i prerađivačkoj industriji. Ova svojstva, nasleđena iz vremena Austro-Ugarske, zadržala su se i u 20. veku.

Ubrzani privredni razvoj tokom 19. i početkom 20. veka omogućio je razvoj gradova, jačanje građanskog staleža, bogat društveni i kulturni život i urbanističko uređenje gradova na području današnje Vojvodine. Oni su u ovom periodu imali već skoro potpuno organizovanu urbanu strukturu. Posebna pažnja posvećivana je izgradnji javnih i upravnih zgrada, ali i privatnih objekata.

Trgovina je bila veoma značajan elemenat u privrednom razvoju Vojvodine. U prvim decenijama 20. veka osnovan je veliki broj trgovina na malo, dok je razvoj trgovine na veliko bio u samom začetku. Najbrojnije su bile trgovine mešovitom robom i životnim namirnicama, manufakturne radnje, trgovine mašinama, nameštajem, kolonijalnom robom itd.

Zanatstvo je spadalo u najrazvijenije privredne grane. U gradovima su bili prisutni bravari, limari, kujundžije, mesari, berberi, krojači, šeširdžije i druge zanatlije. Osim radionica, otvarane su i zanatske radnje. Njihov broj se neprestano povećavao, iako se zanatstvo moralo prilagođavati razvoju industrijske proizvodnje.

Gradovi su imali značajnu ulogu u političkoj, privrednoj i kulturnoj istoriji, a njihove ulice i trgovi su bili centri svih važnih zbivanja i najbolji pokazatelji privrednog i društvenog života.