Početak projekta implementacije jedinstvenog informacionog sistema u muzejima u Srbiji - Музеј Војводине

Početak projekta implementacije jedinstvenog informacionog sistema u muzejima u Srbiji

29.01.2018. | Vesti

U petak 26. januara 2018. godine, Istorijski muzej Srbije je, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, ugostio direktore nacionalnih, regionalnih i zavičajnih muzeja u kojima će se tokom 2018. godine izvršiti implementacija jedinstvenog informacionog sistema. Prisutnima su se obratili Dejan Masliković, pomoćnik ministra za sektor razvoja digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti, Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, Slađana Bojković, muzejski savetnik u Istorijskom muzeju Srbije, i Natalija Vulikić, informatičar u Muzeju Vojvodine. Skupu je prisustvovala i pomoćnica za zaštitu nasleđa, gospođa Danijela  Vanušić. Ovim skupom otpočeta je prva faza projekta implementacije jedinstvenog informacionog sistema koja će se do kraja marta sprovesti u 15 muzeja.

Ministarstvo kulture i informisanja sprovelo je niz aktivnosti kojima su evidentirani, podržani u razvoju i implementaciji informacioni sistemi u ustanovama kulutre. Ove aktivnosti se prvenstveno odnose na informacione sisteme u zavodima za zaštitu spomenika, arhivima i muzejima. Do kraja 2018. godine u punom obimu će biti operativni: elektronski registar nepokretnih kulturnih dobara (implementiran i operativan na nivou svih zavoda u RS), sistem upravljanja digitalizacijom i baza arhivske građe (operativan u svim arhivima u RS) i informacioni sistem za muzeje (operativan u oko 70 muzeja obuhvaćenih Rešenjem o umetničko-istorijskoj i teritorijalnoj nadležnosti).

Vlada Republike Srbije je Zaključkom broj: 345-114572017 od 1. 12. 2017, zadužila Istorijski muzej Srbije za realizaciju implementacije jedinstvenog informacionog sistema u muzejima u Republici Srbiji.

Istim zaključkom odlučeno je da se digitalizacija kulturnog nasleđa sprovodi u skladu sa Smernicama za digitalizaciju kulturnog nasleđa u Republici Srbiji, koji je izradila Radna grupa Ministarstva kulture i informisanja. Svi troškovi nastali implementacijom jedinstvenog informacionog sistema za muzeje obezbeđeni su u Budžetu RS za 2017. i 2018. godinu. Preostali muzeji kao što su Narodni muzej, Muzej žrtava genocida, Pozorišni muzej, Muzej grada, itd. biće obuhvaćeni ovim projektom krajem 2018. i početkom 2019, sa završetkom realizacije do polovine 2019. godine.

Protokolom o poslovno-tehničkoj saradnji koju je Istorijski muzej Srbije potpisao sa Muzejem Vojvodine definisana je uloga Muzeja Vojvodine kao partnera u realizaciji gorenavedenog projekta digitalizacije pokretnog nasleđa.

Gospođa Bojana Borić Brešković, direktor Narodnog muzeja u Beogradu, iznela je jasan stav o neophodnosti sprovođenja procesa digitalizacije u muzejima, i implementaciji jedinstvenog informacionog sistema. Takođe je istakla ulogu Narodnog muzeja u odabiru informacionog sistema i osvrnula sa na prethodna iskustva koja nisu bila loša, ali nisu uspela u implementaciji.

Implementacija jedinstvenog informacionog sistema podrazumeva konfigurisanje opreme i prilagođavanje informacionog sistema potrebama svakog pojedinačnog muzeja; radionice za obuku korisnika za rad u informacionom sistemu (administrator, korisnik/kustos, konzervator); i administriranje, ažuriranje i bekapovanje podataka.

Da bi se proces implementacije odvijao nesmetano i po predviđenoj dinamici, hardverski i softverski elementi koji su potrebni za nesmetano funkcionisanje ovog sistema u lokalnoj računarskoj mreži biće prethodno konfigurisani i potom dostavljeni na konkretnu lokaciju (muzej) gde će se prilagoditi postojećoj infrastrukturi muzeja. Po instaliranju informacionog sistema na svaki klijentski računar i testiranju rada informacionog sistema, u muzejima će se sprovesti i radionica za obuku krajnjih korisnika za rad u programu.

Radionice jedan na jedan (istoričar–istoričar, arheolog–arheolog, etnolog–etnolog itd.) obavljaju se na svakom korisničkom mestu i za to vreme kustosi, dokumentaristi i konzervatori, uz uvid u stari način vođenja muzejske dokumentacije (stari karton), prolaze kroz one module informacionog sistema vezanog za njegovo radno mesto. Najmanje jedno lice iz muzeja u kojem se sprovodi obuka biće zaduženo za administraciju baze podataka i ono će se dodatno obučiti za rad u korišćenju osnovnih procedura u kreiranju bekapa baze podataka, prava pristupa, zbirki/odeljenja/odseka i dr.

Radionice prate dva uputstva u elektronskoj formi: za instalaciju i pokretanje informacionog sistema na klijentskim računarima, i za krajnjeg korisnika za rad u informacionom sistemu.

U toku 2018. godine u rad će biti pušten i nacionalni agregator koji će omogućiti da se određeni podaci učine dostupni široj domaćoj i stranoj javnosti. Oba ova projekta na vrhu su prioriteta ne samo Ministarstva kulture i informisanja nego i Vlade Srbije, pa je, kako je to napomenuo i pomoćnik ministra Masliković, neophodno obaviti efikasnu implementaciju informacionog sistema u muzejima i unos podataka u bazu.

{gallery}fotogalerija/saradnja_sa_IMS{/gallery}

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja