Sava Halugin, Mihajlo Pupin Idvorski (Foto: Milica Đukić, 2021)
Jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih skulptora akademik Sava Halugin poklonio je Muzeju Vojvodine, odnosno njegovom odeljenju – Muzeju Prisajedinjenja 1918, skulpturu proslavljenog svetskog naučnika i profesora na Kolumbija univerzitetu (SAD), srpskog rodoljuba i filantropa Mihajla Pupina Idvorskog (Idvor, Banat 8. oktobar 1854 – Njujork 15. mart 1935).
Skulptura Mihajla Pupina je po primopredaji, uvedena u Ulaznu knjigu Muzeja Vojvodine i Inventarnu knjigu Muzeja prisajedinjenja 1918. U Zbirci portreta znamenitih ličnosti 1918. zavedena je pod inventarnim brojem 263. Fotografisana je i predata odeljenju konzervacije na tretman preventivne zaštite, a kasnije je izložena na stalnoj postavci Od sna do jave, Prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. Otuda će i posetioci Muzeja Vojvodine, između ostalih izloženih predmeta i portreta značajnih ličnosti iz doba srpskog i jugoslovenskog oslobođenja i ujedinjenja u zajedničku državu 1918. godine, imati priliku da je vide.
Stvaralaštvo Save Halugina, likovni kritičar i istoričar umetnosti Sreto Bošnjak je opisao na sledeći način: „… Skulptura deluje sasvim slobodno, gnječenjem, lepljenjem, oduzimanjem, dodavanjem, izvlačenjem, mešanjem, sečenjem, glačanjem, milovanjem. Površina je zbog toga rustična, treperava, nemirna, napeta, agresivna ili smirena, sva od svetlosti i senke, ponekad dramatična, ali uvek vizuelno i psihološki izazovna. Diskripcija je samo sredstvo da se preko asocijacije i analogije dođe do esencije… Originalnost ove skulpture nije u generalnom konceptu koji stvaralačku svest suprostavlja aktueloj umetničkoj praksi, u isključivosti jezičkog sistema i ekskluzivnosti ideje. Originalnost je u novom subjektiviziranom sadržaju i svesti o jedinstvu autora i dela, u obliku koji je i metajezička kategorija i konkretni deo tela skulpture, ali i supstanca duhovnog tkiva bića koje samo prividno živi u jednom vremenu… Haluginove skulpture ili pojedinačne figure ili kompozicije, su složene od istorodnih ili bliskih likovno-jezičkih elemenata. Radi se o kombinaciji organskih i geometrijskih oblika, o njihovom jedinstvu u prostoru ideje. Poneki od ovih oblika nose sva obeležja arhetipskog znaka koji je ponikao u praskozorju čovekove kreativne svesti. Takav oblik, bez obzira na fizičku prepoznatljivost porekla, sadrži obrise univerzalnog simboličkog ili metafizičkog značaja. On uvek govori više od onoga na šta vizuelno asocijativno upućuje.“
***
Akademik Sava Halugin, u svom izložbenom prostoru (Foto: Veljanović, Subotica 2020)
Sava Halugin rođen je u Novom Kneževcu (Banat) 17. aprila 1946. godine od oca Vase i majke Milene. Diplomirao je 1972. godine na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila. Na istom fakultetu je zaršio postdiplomske studije (1978). Član je Udruženja lukovnih umetnika Srbije (ULUS) od 1975. godine. Dobitnik je brojnih nagrada od kojih i dva „Zlatna dleta“, koju dodeljuje ULUS. Bio-bibliografska građa o njegovom stvaralaštvu je impozantna. Skulpture akademika Halugina krase stalne postavke u brojnim gradovima: od Novog Kneževca do Aranđelovca, Subotice, Vrbasa, Kraljeva, Apatina, Kikinde, Novog Sada, Beograda (Muzej savremene umetnosti „Ušće“) i dr. Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Odeljenje umetnosti, izabran je 2018. godine.
Muzeju Vojvodine darovao je više svojih skulptura, a Muzeju prisajedinjenja 1918. dve skulpture (Kralja Petra i Mihajla Pupina Idvorskog).
Zoran Veljanović, arhivski savetnik i kustos – istoričar, rukovodilac Muzeja prisajedinjenja 1918.
