Kako bismo zaokružili priču o prekrupačima, ostalo je još samo da posetiocima sajta Muzeja Vojvodine, u okviru rubrike „Budi odgovoran prema duhu i telu“, predstavimo krunjače sa prekrupačima ili kako se oni popularno nazivaju – motorni krunjači sa kruparom.
U zbirci Alatke, mašine, oruđa i zanati Muzeja Vojvodine – Muzejski kompleks Kulpin, nalaze se četiri ovakve mašine i to sledećih proizvođača: „Poljostroj“, Odžaci, „Pobeda-Poljostroj“, Odžaci, „Lifam“, Stara Pazova, i „FAKOP“, Bačko Petrovo Selo. Samo je poslednji dobijen na poklon, dok su svi ostali otkupljeni iz Temerina (dva primerka) i Đurđeva. Kako bismo još jednom naglasili značaj darovanja predmeta za muzeje, navešćemo ime darodavca. To je Departman za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Za sve njih je zajedničko to da su proizvedeni posle Drugog svetskog rata, pri čemu „najstariji“ potiče iz 1967. godine – „Poljostroj“, dok je „najmlađi“ iz 1984 – „FAKOP“.
Čitajući spisak proizvođača, čitaocima možda nije najjasnije o dvama proizvođačima – „Poljostroj“ i „Pobeda-Poljostroj“. Prva pomisao je da se u bačkom mestu Odžacima nalaze dva proizvođača poljoprivredne mehanizacije, skoro identičnog naziva. Na ovom mestu, odmah ćemo razrešiti „misteriju“. Dakle, u jednom kratkom vremenskom periodu, tačnije od 1. januara 1976. godine pa sve do decembra 1984, Fabrika poljoprivrednih mašina i priključne opreme „Poljostroj“ je poslovala u sastavu petrovaradinske Industrije poljoprivrednih mašina „Pobeda“, kao jedna od Osnovnih organizacija udruženog rada (OOUR) – OOUR Proizvodnja poljoprivrednih mašina „Odžaci“. Tako je ona nosila njen naziv.
Upravo su „Poljostroj“ i „Lifam“ bili prepoznatljivi po proizvodnji krunjača sa prekrupačem, ne samo u Srbiji, nego i u bivšoj Jugoslaviji. Može slobodno da se kaže da su oni predstavljali njihov „brend“, kako bismo savremenim rečnikom rekli. I danas se nalaze „na ceni“, o čemu slikovito govori obaveštenje otkupljivača sekundarnih sirovina i elektronskog otpada, koji, pored ostalog, kako je u njemu navedeno, kupuje „odžački krunjač“. Sa druge strane, prepoznatljive su boje – narandžaste „Lifam“, a crvene „Poljostroj“.
Krunjač sa prekrupačem se koristi za istovremeno krunjenje i prekrupljivanje kukuruza, ne samo, u individualnim poljoprivrednim domaćinstvima, nego i na manjim stočarskim i živinarskim farmama, školskim ekonomijama i u poljoprivrednim institutima i zavodima. Konstruktivno je tako rešen da se može upotrebiti i za samo jednu radnu operaciju, da li za krunjenje ili za prekrupljivanje.
Pored kukuruza i druge kulture se mogu prekrupljivati ovom mašinom za pripremu stočne hrane, kao, na primer: pšenica, ječam, raž, ovas, suncokret, kupus, bundeva i druge, potom kabasta stočna hrana (lucerka, detelina, seno i druge), lekovito i aromatično bilje. Kukuruz se može prekrupljivati, ne samo u zrnu, nego i u klipu. U tom slučaju postoji poseban deo cilindričnog oblika, kao sastavni deo kućišta prekrupača, u koji se oni ubacuju.
On je jednostavan za rukovanje i održavanje, kao i lake je konstrukcije. Opslužuje ga jedan rukovalac, koji ubacuje klipove kukuruza u ulazni otvor krunjača ili takozvani otvor za hranjenje, odnosno sipa zrna kukuruza ili drugog materijala u prijemni koš prekrupača.
Na nekim izvedenim rešenjima, postoji tehnička mogućnost da se na remenicu elektromotora priključi sečka za usitnjavanje kabaste i krtolaste stočne hrane, cirkular ili neke druge manje mašine koje se koristi u poljoprivrednim domaćinstvima, kao što su, na primer: tocilo, pumpa za vodu, čime na taj način on postaje univerzalna mašina.
Krunjač sa prekrupačem se sastoji iz sledećih delova: krunjač, prekrupač, prenosni mehanizam i pogonska jedinica. Radni organ krunjača je smešten u sanduku, čija je oplata izrađena od čeličnog lima, dok je ramska konstrukcija čelična. Na podlogu se oslanja pomoću dve oslone papuče, koje imaju mogućnost fiksiranja za nju. Poklopac sanduka je ravan i na njemu je postavljena pogonska jedinica, dakle, elektromotor, kao i ulazni otvor.
Radni organ krunjača može biti različitog konstrukcionog rešenja. Tako je kod „FAKOP“-a, „Poljostroja“, a time i „Pobeda-Poljostroja“, izveden sa parom pokretnih diskova (rebrasto-kupasti i zupčasti) i nepokretnim jezičkom, sa kosim rebrima. Za primicanje ili odmicanje jezička od diskova služi vijak sa leptirastom navrtkom. Diskovi su postavljeni na osovinama koje se obrću u ležajevima smeštenim u unutrašnjosti sanduka. Pogon radnog organa ide od elektromotora preko remena i para cilindričnih zupčanika, sa pravim zupcima, postavljenim na osovinama diskova. Na donjem delu sanduka se nalazi kosa čelična rešetka po kojoj klize šapurike, dok se okrunjena zrna kukuruza sakupljaju u korpu ili neku drugu sličnu posudu, koja se postavi ispod njega.
Kod „Lifama“, krunjač nije oblika sanduka, nego su krunjač, elektromotor i prekrupač postavljeni na čeličnoj ramskoj konstrukciji, koja se na podlogu oslanja pomoću četiri nogara. Oni su učvršćeni prečkama. Radni organ krunjača čini pokretan disk i nepokretan polukružni jezičak. Disk ima zupce na jednom delu i postavljen je na vratilu elektromotora, dok jezičak na donjem delu ima žljebove.
Bez obzira na proizvođača, radni organ prekrupača, zajedno sa izmenjivim sitom, smešteni su u kućištu od čelika ili čeličnog lima, okruglog oblika, koje se prema donjem delu sužava, gde se završava pravougaonim otvorom. Kod otvora su postavljene dve čelične kuke za koje se zakači džak u koji se sakuplja prekrupljen materijal. Inače, prekrupač predstavlja mlin čekićar.
Radni organ prekrupača je postavljen na vratilu elektromotora i on može biti različitog konstrukcionog rešenja. Tako je kod „Lifama“ izveden sa dve čelične pločice, međusobno spojene pod pravim uglom, koje su na krajevima zasečene i rascepljene. Sa druge strane, kod „FAKOP“-a, za čelični disk su spojene dve horizontalne čelične pločice, koje su na krajevima takođe zasečene i rascepljene. I disk i pločice su masivne.
Za prednju stranu kućišta prekrupača je spojen usipni koš od čeličnog lima u koji se sipa materijal koji se prekrupljuje. Njegove stranice su izvedene pod uglom kako bi on što brže dospeo do izlaznog otvora, a time u kućište gde se prekrupljuje. Veličina otvora se reguliše zasunom od čeličnog lima, što se postiže njegovim podizanjem ili spuštanjem, dok se željeni položaj fiksira leptirastom navrtkom. Sita su sa različitom veličinom otvora. Njihovom izmenom se dobija prekrupa različite krupnoće, odnosno finoće.
Prenosni mehanizam čini remen i remenica. Pogonska remenica je postavljena na vratilu elektromotora, dok je gonjena na osovini rebrasto-kupastog diska krunjača. Za zaštitu rukovaoca od ozleda služi zaštitni poklopac od čeličnog lima, na kojem je najčešće ispisan naziv proizvođača. Pogonsku jedinicu predstavlja elektromotor.
Filip Forkapić, dipl. ing. poljoprivrede, viši kustos
