Na Likovnoj koloniji Muzeja Vojvodine održanoj 2015. godine pod sloganom Uvedimo ilustraciju i strip u muzeje, jedan od učesnika je bio i grafički dizajner, ilustrator i stripadžija Ivica Stevanović. Ljubiteljima devete umetnosti ne treba ga posebno predstavljati, a onima kojima nije poznat treba reći da je ovaj duhoviti Nišlija magistrirao na Novosadskoj Akademiji umetnosti, na smeru Grafičkih komunikacija. Od 2000. godine je vanredni profesor na istoj Akademiji, gde predaje Grafiku knjige, kao i izborni predmet Strip.
Zbirku savremene umetnosti Muzeja Vojvodine obogatio je za jedinstveno strip ostvarenje San kao smrti dar, koje se sastoji iz četiri table i dodatka u vidu poeme koja je jedna izgubljena pesma romantičara Laze Kostića, kako tvrdi Stevanović. Utoliko je ovaj dar muzeju veliki kuriozitet jer prikazuje i pesničku stranu jednog vizuelnog umetnika. Za vreme trajanja kolonije umetnici su posetili čuveni Dvorac u Čelarevu, depandans Muzeja Vojvodine. Ambijent ovog nekada velelepnog dvorca, kao i nezaobilazna romantično-tragična ljubav Lenke i Laze koja se vezuje za njega, inspirisala je Stevanovića da nacrta strip i napiše pesmu.
Prva tabla predstavlja stepenište čelarevskog dvorca na kome Lenka u zanosu svira klavir. Naredna tabla prikazuje opčinjenog, zaljubljenog Lazu, koji ne skida pogled sa svoje voljene drage. U drugom planu je nadrealni prizor – skelet konja, dete koje lebdi i mali od palube koji pita Lazu: Ej šefe imaš malo vatre!? To je klasičan Stevanovićev obrt, kojim uspeva da nasmeje, kao i da spusti patos i patetiku. Osim prepoznatljivog humora, ono što oduševljava poklonike Stevanovićeve umetnosti je lakoća, sigurnost i ubedljivost crteža. Detalji su živopisni, ali su uvek u funkciji celine i nikad ne narušavaju naraciju
Na trećoj tabli je prefinjeni i produhovljeni Lenkin lik pored skulpture ležećeg lava čuvara sa kapije čelarevskog dvorca, dok donji kadar prikazuje prestravljenog Lazu koji kao da je video duha. I jeste – Lenka je samo njegovo priviđenje! Na klavirskim dirkama, njene nežne, duge prste, vodi Smrt sama. Poslednja tabla je najbolnija. Tu pesnik pokušava da dodirne svoju voljenu, ali umesto nje hvata samo prazninu na klavirskoj stoličici.
Dragana Garić Jovičić, kustoskinja – istoričarka umetnosti
Ivica Stevanović (Niš, 1977) je publikovao nekoliko hiljada ilustracija u udžbenicima i slikovnicama, među kojima posebno mesto zauzimaju: Bukvar (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2003), Carevo novo odelo (Kreativni centar, 2005), Daj mi krila jedan krug (Kreativni centar, 2006), Jezik, jezik – e pa šta je… (Kreativni centar, 2008), Meteorologija (Kreativni centar, 2009)… Takođe, autor je i nekoliko sjajnih grafičkih romana: Ljubazni leševi (SKC NS, 2004), LLL (SKC NS, 2005), L’Anatomie du ciel (Les Humanoides Associes, 2006), Katil (Everest media, 2007). Godine 2009, uz podršku Odbora za građansku inicijativu (OGI) iz Niša, realizuje autorsko izdanje Gnusobno-spodobni slučajevi, ili udesi, zbirku kratkih apsurdnih stripova obojenih niškom leksikom. U periodu 2010–2013, sa grupom novosadskih ilustratora radi na kapitalnom projektu o srpskoj mitologiji, iza kojeg je stao Milenko Bodirogić kao tekstopisac i izdavač (Orfelin izdavaštvo). Isti izdavač stao je 2014. godine iza čudnovate zbirke kratkih stripova pod nazivom Izgubljeni slučajevi (Orfelin & Komiko). Kao ilustrator intenzivno sarađuje sa američkim piscem i urednikom Džefom Vandermerom (Jeff Wandermeer) i njegovom ženom En (Ann), objavljujući ilustracije u njihovim delima: Steampunk Reloaded (Tachyon, 2010), The Thackery T. Lambshead Cabinet of Curiosities (Harper Collins, 2011) i Wonderbook (Abrams, 2013). Dobitnik je više priznanja i nagrada iz oblasti ilustracije, karikature, stripa i dizajna.
