Обележен Дан Музеја Војводине - Muzej Vojvodine

Обележен Дан Музеја Војводине

27. 10. 2021. | Вести

У уторак, 26. октобра 2021. године Музеј Војводине је обележио 174 године постојања.
Са поносом смо прославили 174 године традиције, раста, стручности, истраживања који су нас учинили храмом изложби, књига, едукативних програма и других пројеката, а због којих смо израсли у матични музеј за читаву територију АП Војводине.
Поносни смо чувари непроцењиво вредног музеолошког блага које сведочи о дугој и богатој историји и традицији овог простора.

Реч директорице Музеја Војводине мр Тијане Станковић Пештерац
Уважени гости, драги пријатељи,
Задовољство ми је да вас поздравим ове вечери, и пожелим вам добродошлицу у Музеј Војводине – који данас обележава 174 године постојања.
Дозволите ми да вас накратко подсетим да Музеј Војводине своје корене вуче из Матице Српске, као настављач и баштиник њене Српске народне збирке, односно Музеума, те да је током свог дугог постојања израстао у највећи музеј комплексног карактера у Републици Србији данас, а други по величини и значају код нас.
Уколико се осврнемо на период од претходне прославе Дана музеја до данас, видећемо да је наш Музеј, упркос пандемији и свему што је она донела, радио као да је у пуном капацитету. Током протеклих годину дана реализовано је преко сто педесет педагошких програма, различитих концерата и предавања, као и 20 изложби, од којих се издвајају: Карловачка гимназија као чувар културног наслеђа, Симболи државности на етнолошким предметима, Машкарада у објективу, Тако су говорили наши преци, Константин Костић – народни трибун 1918, 60 година Универзитета у Новом Саду, Небо над Сремским Карловцима, 25. годишња изложба „Ликовног круга“, Дунавске игре престола – пад и уздизање варвара, Љубавници у пандемији, изложба Предок као елемент словачког идентитета, реализована у сарадњи са Музејом војвођанских Словака у Бачком Петровцу. У складу са поменутим, односно богатим и разноврсним програмом који ствара, треба истаћи да се Музеј ове године нашао у ужем избору – био је један од пет номинованих за годишњу награду Националног комитета Икома за свој целокупни рад у календарској 2020. години, док је ауторски тим изложбе Ја носим вас ви носите мене добио престижну награду Михаило Валтровић за 2020. годину.
Наше најмлађе одељење, Музеј присаједињења, наставило је своју мисију истраживања, публиковања и популаризације изузетно важног догађаја у историји српског народа – присаједињења војвођанских крајева Краљевини Србији. Само присаједињење, његови актери, и околности које су му претходиле, даље су представљени кроз три тематске изложбе и публиковање књиге број 10 у Едицији Присаједињење. Поред овог издања целокупна издавачка делатност Музеја је обогаћена са још пет нових публикација, као и редовном појавом годишњака Рад Музеја Војводине.
Одељење археологије наставило је са теренским истраживањима. У сарадњи са Државним Ермитажом врше се ископавања на локалитету у Чуругу, док се са Кристијан-Албрехтс Универзитетом у Килу наставља велики пројекат Борђош, који обухвата истраживање овог и других неолитских налазишта из микрорегиона. Почетком октобра ове године, са великим успехом, и после чак 25 година, реализована је велика међународна конференција словенске археологије – Словени и њихови суседи у 1. миленијуму нове ере, која је, упркос пандемији, у наш град довела стручњаке из бројних европских земаља.
Захваљујући раду кустоса Одељења етнологије, Музеј Војводине заслужан је за уписивање традиционалне праксе брања гљива пипенки и тамбурашке праксе на националну листу нематеријалног културног наслеђа, чија промоција предстоји 3. новембра 2021.
Матична служба Музеја Војводине, као матичне куће музејима и музејским збиркама на територији Војводине, обављала је стручни надзор и пружала стручну помоћ нашим колегама. Као предводник и главни носиоц процеса дигитализације културног наслеђа у Републици Србији, радила је посвећено, у складу са постојећим условима и борећи се са изазовима пандемије.
Музејски комплекс у Кулпину, упркос лошем стању објеката, а у ишчекивању пројекта санације, наставио је свој музеолошки и педагошки рад. Урађене су ревизије збирки и остварене бројне сарадње. Резултат једне од њих је и поклон раритетне машине за кукуруз, чиме је наша установа постала једина у нашој земљи која у свом фонду чува предмет овог типа.
Преко потребни радови на адаптацији сутерена у објекту Музеја Војводине у Дунавској 37, завршени су захваљујући финансијској подршци Покрајинске владе и несебичном залагању покрајинске секретарке за културу, госпође Драгане Милошевић. Такође су успешно окончани и радови на адаптацији лабораторија за конзервацију метала, папира, дрвета, те набављене одговарајуће машине и савремена опрема.
Настављена је сарадња са Новосадским универзитетом, како кроз реализацију изложбе у Згради ректората, тако и током манифестације Музеји за 10, када су отворене изложба радова студената Одсека за графички дизајн Академије уметности, који су дали своје предлоге за нови логотип Музеја, и изложба радова студената мастер студија Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука, који су дали предлоге идејних решења за могући изглед атријума наше главне зграде. Показало се да Музеј Војводине заиста може бити инспирација за младе уметнике, како због раскошне архитектуре, тако и због богатства културног наслеђа које баштини.
И у претходних годину дана наставили смо добросуседске односе са сродним установама културе из Новог Сада: Архивом Војводине, Музејом савремене уметности Војводине, Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, Заводом за заштиту споменика културе града Новог Сада, Музејом града Новог Сада, и другима. Заједнички рад наших стручњака са представницима Скупштине АПВ, Академије уметности и Архива града Новог Сада, резултираће изложбом о Дунавској бановини, која је постављена у скупштинском простору, и чије свечано отварање предстоји 25. новембра.
Како календарска година још увек није завршена, у току је реализација бројних пројеката које финансирају Министарство културе и информисања, Град Нови Сад и Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе“. Започете су припреме за чак шест пројеката у склопу програма за 2022. годину, када ће наш град понети престижну титулу европске престонице културе, а чему ће наш музеј допринети у значајној мери.
Рођендан наше куће обележавамо пригодно, у духу наше основне мисије и сврхе постојања – отварањем другог дела сталне поставке у Хемптовој кући Пастеровог завода, и тематске изложбе Стрма равница – 100 година од колонизације Војводине 1921. У духу педагошке традиције наше куће, данас су и малишани могли да уживају у радионици под називом Музеј будућности и музејском луткарском позоришту.
Отварањем другог дела сталне поставке у Хемптовој кући, настављамо рад на презентацији драгоцене медицинске збирке Пастеровог завода. Захваљујући томе што је ушла у фонд Музеја Војводине 2017. године, ова збирка остаће сачувана за будућност кроз одговарајућу музеолошку обраду и презентацију. Виши кустос, историчар Снежана Добрић, реализовала је сталну поставку посвећену др Адолфу Хемпту, творцу антирабичне вакцине против беснила, која се код нас производила све до 1983. године, и др Петру Шварцу, чувеном лекару, оснивачу потоњег Хигијенског завода и прве приватне лабораторије код нас у којој су се изводиле савремене лабораторијске анализе. Уз ово додајмо да ће ускоро изаћи и монографија којом се обележава 100 година Пастеровог завода, а чије је издавање омогућено средствима Министарства културе и информисања.
Централни догађај наше и ваше прославе јесте отварање тематске изложбе Стрма равница – 100 година од колонизације Војводине 1921. аутора Богдана Шекарића, музејског саветника, и Димитрија Михајловића, кустоса историчара. Њоме смо се, на иницитијиву др Милана Мицића, помоћника за културно наслеђе и секретара Матице српске, придружили Матици у обележавању стогодишњице колонизације Баната, Бачке, Барање, Срема и Славоније. Значајној теми планског насељавања добровољаца након Првог светског рата из свих Динарских крајева у плодну Војводину до сада није била посвећена примерена пажња. Овом изложбом, по први пут пред очима јавности представиће се наслеђе српских добровољаца-колониста, сачувано, и од заборава отргнуто напорима њихових потомака. Изложба је резултат истраживања у преко 30 места широм Војводине, односно великог залагања аутора, уз значајну помоћ конзерватора и техничке службе Музеја. За све оно што ћете вечерас овде видети можемо бити захвални Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, општинама Житиште и Нова Црња, као и удружењима ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца 1912–1918. из Александрова, Банатског Карађорђева, Руског Села, Војводе Степе, Сирига, Новог Сада, Алексе Шантића и Бачког Соколца.
Све што смо остварили током претходних годину дана, и све оно што планирамо да остваримо у данима пред нама, није могуће навести у једном говору. Захваљујем се колегама за сав труд и залагање у овим тешким околностима, и драгим гостима што су вечерас својим присуством увеличали нашу прославу. Желим вам да пријатно проведете ово вече са нама, и уживате у програму који смо припремили.
Хвала!

Фото: Музеј Војводине и Бранко Вујков

Pročitajte još

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja