Медицинска музејска збирка – Пастеров завод

05.03.2020. | Депанданси

Почетком 2018. године иницијативу за оснивање Медицинске музејске збирке као депанданса Музеја Војводине у Заводу за антирабичку заштиту – Пастеровог завода у Новом Саду, подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Покрајнски секретаријат за здравство. О музејској збирци би се, у музеолошком смислу и у складу са законом, старао Музеј Војводине, као најзначајнија и матична музејска установа у АП Војводини. Након давања сагласности Покрајинске владе, дошло је до измене и допуне статута  Музеја Војводине и Завода за антирабичку заштиту – Пастеровог завода, у Новом Саду, и потписивање Уговора (03.04.2018) којим су дефинисана права и обавезе везане за заштиту, очување и промоцију медицинске музејске збирке.

Пастеров завод у Новом Саду основан је 1921. године, као републичка референтна установа за беснило. Проглашен је заштићеним спомеником културе 2001. године. Комплекс Пастеровог завода као споменика културе обухвата главну зграду, дрвену зграду поред главне и бисту Луја Пастера у бронзи која се налази између две зграде, рад вајара Ђорђа Јовановића, 1932. године. Статутом завода регулисана је једна од делатности: да чува и излаже медицинске инструменте и друге предмете од значаја за историју медицине. Збирка старина за сада обухвата:

  • старе микроскопе и другу опрему од оснивања завода,
  • узорке Хемптове вакцине против беснила,
  • колекцију медицинских инструмената др Милана Симоновића,
  • колекцију ловачких трофеја проф. др Војислава Јовановића,
  • намештај кабинета судије Милана Миновића,
  • колекцију старих фотографија Пастеровог завода и других медицинских установа из Војводине.

Детаљно је приказан живот и рад оснивача завода др Адолфа Хемпта (1874–1943), рођеног Новосађанина и творца најбоље модификације Пастерове антирабичне вакцине. Изложбе и колекције су распоређене у главној згради и дрвеној кући која се води као Хемптова кућа. У главној згради изложбени простор обухвата кабинет директора, као и две просторије библиотеке. На спрату се налази соба са колекцијом намештаја и трофеја и ходник са ситним мобилијаром. У Хемптовој кући налази се изложба о животу и раду др Хемпта и изложба Медицински инструменти др Милана Симоновића.

Пастерово откриће вакцине против беснила представља камен темељац модерне медицине. Пре овог открића хемичар Пастер (Louis Pasteur, 1822–1895) је већ стекао светску славу проналасцима: узроци правилне ферментације и кварења вина, болести свилених буба, вакцина против антракса и многим другим.

Међутим, највеће успехе постигао је у малој лабораторији професора хемије у високој школи у Латинском кварту Париза. Вакцина против беснила довела је до осивања Пастеровог института у Паризу 1888. године. Убрзо су све државе по свету организовале своје установе за вакцинацију, већином под именом Пастеровог завода.

Први српски Пастеров завод основан је у Нишу под владавином краља Милана 1900. године. Аустроугарска је имала два Пастерова завода: у Бечу и Будимпешти. У свим осталим крајевима спречавала је њихово оснивање. Др Адолф Хемпт, општински лекар у Лукавцу, покушао је да оснује Пастеров завод 1912. године, али није успео у томе иако је за нови завод била подигнута врло лепа зграда, средствима фабрике соде у Лукавцу. После ослобођења и уједињења, у Краљевини СХС осниване су бројне превентивно-медицинске установе и Пастерови заводи: у Загребу (1919), Новом Саду (1921), Сарајеву (1922), Цељу (1924), Београду и Скопљу 1926. године.

Метода припреме потпуно мртве вакцине против беснила коју је први у свету увео др Хемпт 1925. као директор Пастеровог завода у Новом Саду, ускоро је прихваћена у целој Краљевини Југославији, а затим и у већини европских држава. Новосадски Пастеров завод остао је једини у држави после 1928, док су остали прерасли у хигијенске заводе и престали су да производе вакцину против беснила.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar