Музеј Војводине и ове године учествује на Међународном новосадском сајму књига који ће бити одржан од 18. до 25. марта и то у оквиру сарадње са Покрајинским секретаријатом за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. На штанду Секретаријата биће изложена најновија издања Музеја, а у оквиру програма Секретаријата организована је промоција појединих издања у уторак, 19. 3. 2024. у 13.00 часова.
– Каталог Пшеница од њиве до трпезе / Wheat from field to table – Издање ће представити Филип Форкапић, музејски саветник, етнолог и Александар Антуновић, кустос, етнолог
– Каталог Стакло – О публикацији говори мр Тијана Станковић Пештерац, музејска саветница – археолошкиња.
Из каталога изложбе Пшеница од њиве до трпезе
Пшеница се на простору Војводине узгаја и конзумира од појаве првих ратара и сточара. Скоро осам хиљада година ветар је повијао класје пет различитих врста пшенице у плодној равници, од којих је три одуваао у заборав. Временом, људи су усавршавали методе и технике припреме земљишта, сетве, жетве, чишћења, чувања и прераде пшенице како би олакшали пут од прве узоране бразде до крајњег производа – хлеба на трпези. Прве бразде заоране су једноставним алаткама, а прво снопље пожњевено српом од јеленског рога назубљеног оштрим каменим сечивима. Производња пшенице се развијала од неолитске, преко индустријске револуције све до дигиталног доба. У традицијској култури, пшеница има важну улогу у религијској и обредној пракси. Присутна је у обичајима годишњег и животног циклуса, а њен значај у веровањима становника Војводине огледа се у бројним ритуалимавазаним за аграрне радње. Пшеница је синоним нашег постојања и просперитета – свој живот смо подредили њеном.
Из рецензије каталога изложбе Стакло
…Изложбу о стаклу прати обиман каталог од 248 страна, формата 22 x 22 цм, штампан у 300 примерака. Рад на њему подразумевао је значајан уреднички напор с обзиром на то да се састоји од текстова девет аутора и додатка који представља резултате пројекта дигиталне фотограметрије…Овај део подразумева и кју-ар кодове, чијим се скенирањем путем мобилног телефона покреће апликација са 3Д моделима римских стаклених посуда. Тиме је постигнута драгоцена интерактивност – читалац добија могућност ближег и детаљнијег посматрања предмета, што представља вредну новину у музејским публикацијама…
Посебност ове публикације јесу мера и равнотежа, које су готово идеално достигнуте у представљању садржаја – како када је реч о структури целине, тако и када посматрамо појединачно представљања артефаката. Заиста, ретко имамо прилику да видимо тако детаљно и изједначено третирање свих изложених предмета – за сваки од њих аутори су дали примерено образложење уз заступљеност свих неопходних алата којима се користи савремена музеолошка пракса и то је, такође, нешто што овај каталог издваја од осталих издања исте или сличне намене…“
