У војвођанским уметничким круговима многе је погодила тужна вест да је један од најталентованијих овдашњих стваралаца, сликар и графичар Петар Ћурчић преминуо у 84. години. Иза себе је оставио обиман и раскошан уметнички опус дуг више од пола века. Заједно са супругом, такође уметницом Вером Зарић, био је дародавац неколико новосадских музејских установа, међу којима је и Музеј Војводине. Нашој установи је 2008. поклонио 141 дело: 9 уља на платну, 65 графика и 67 цртежа. Тих година радове је даривао и Галерији Матице српске, као и Музеју града Новог Сада. Такође, био је један од уметника сарадника на реализацији сталне поставке Музеја присаједињења 1918, Музеја Војводине и тим поводом урадио је Портрет др Јована Јоце Лалошевића, председника Народне управе за Банат, Бачку и Барању.
Петар Ћурчић је рођен у Новом Саду 1938. године. На студије историје уметности стигао је до дипломског испита, да би потом дипломирао на Групи за југословенску књижевност на Филозофском факултету. Љубав према књижевности и наративу осим на ликовним делима, презентовао је јавности и кроз текстове за дневне листове и часописе. Готово три деценије припремао је једносатну радијску емисију о прошлости Војводине под насловом Са старих разгледница. Посебно је волео теме везане за историју родног Новог Сада.
Цртеж, сликарство и графику учио је предано и углавном самостално. Први пут је излагао на Октобарском салону у Београду 1966. Био је члан УЛУС-а, УЛУВ-а, као и Удружења уметника са Петроварадинске тврђаве Ликовни круг. Приредио је преко тридесет самосталних изложби у земљи и иностранству. Учествовао је и на бројним колективним поставкама и ликовним колонијама. За цртеже, графику и сликарство добио је велики број награда.
Иако није имао формално, академско образовање, Петар Ћурчић је својим ликовним опусом демонстрирао, пре свега, ненадмашну занатску вештину, знање и искуство, а онда и раскошну имагинацију и оригиналност у избору тема и мотива. Било да представља архитектуру, пејзаже или људе, Ћурчићевим визуелизацијама света провејавао је један хумористичко-ироничан тон, без подсмеха и лажног моралисања. Овај велики ерудита међу војвођанским уметницима, волео је свет у коме је живео и на људске слабости гледао је са шеретским осмехом пуним топлине и разумевања. Отуда његовом духовитом карикатурално-експресивном изразу, како га је дефинисао колега историчар уметности Миле Игњатовић, нема узора, нити пандана у овдашњој уметности.
Александра Стефанов
Драгана Гарић Јовичић
