Тамбура из Черевића - Музеј Војводине

Тамбура из Черевића

12.07.2021. | Буди одговоран према духу и телу

У јесен 2020. године у одређеним медијима појавила се вест да се у просторијама Месне заједнице Черевић налази најстарији тамбурашки инструмент на овим просторима. Тим поводом, стручни тим сачињен од етномузиколога Јулијане Баштић и кустоса – етнолога из Музеја Војводине Александра Антуновића упутио се у Черевић ради увида у стање предмета и услове чувања. Том приликом, обављен је и разговор са представницима општине Беочин и извршено фото документовње. Након консултација са конзерватором за дрво и базичне етноорганолошке анализе утврђено је да се ради о изузетно старом и ретком тамбурашком инструменту. У вези с тим, Музеј Војводине је упутио молбу општини Беочин за позајмљивање предмета ради извршења мера превентивне заштите, конзервације и детаљнијег истраживања. Након одобрења од стране општине Беочин, наш тим је преузео предмет и он се сада налази у Музеју Војводине.

Инструмент је дугачак 86 цм и широк 19 цм (у најширем делу). Корпус је гитарастог облика са рупом пречника 3 цм на средини. Дубина корпуса је 4 цм, док је горња даска дебљине 2 мм. Вратни део и глава тамбуре израђени су из једног комада дрвета – тршње. Врат је у добром стању са седамнаест укуцаних металних прагова (кота). На њему су приметни трагови који указују да су места прагова била мењана. Не постоји грифплатна, већ су коте укуцане директно у врат. На глави се налазе три целе дрвене чивије и једна поломљена. Врх главе је одломљен. На њој је видљиво укупно шест рупа за чивије.

Предња плоча – гласњача тамбуре је израђена од два комада дрвета. Већи део предње даске израђен је од боровине, док је мањи, накнадно уметен од јавора. На већем делу је приметна пукотина са десне стране целом дужином. На гласњачу је у делу према врату налепљено ојачање – ружа, највероватније од трешњевог дрвета. Странице и задња даска тамбуре, такође су израђена од јавора. На предњој плочи аплицирана је кобилица од трешњевог дрвета. На кобилици не постоје трагови жица, на основу чега се може претпоставити да је залепљена у периоду када инструмент више није коришћен за свирање. На рубу корпуса, налази се једна метална кука која је служила за качење жица. Дуж корпуса са унутрашње стране уметена је дрвена гредица која се протеже од врата до краја трупа. На гредицу, наспрам рупе на гласњачи, налепљена је папирна етикета. Предмет је у целости испошћен са присутном заразом инсектима.

На етикети се може разазнати штампани ћирилични натпис „У Футоку“. Изнад овог натписа видљива су четири знака. На првом месту се налази латинично слово И са тачком изнад. До њега је знак који се не може јасно препознати, али може да асоцира на бројеве 7 или 2. Последња два знака су бројеви 9 и 8. Овај натпис може да буде препознат као број 1798. Није искључена могућност да натпис означава годину (можда израде инструмента) 1798, али је за такву тврдњу неопходно обавити претходну етномузиколошку, етноорганолошку и историографску анализу инструмента, како би се могло прецизније и сигурније говорити о старости и пореклу предмета. На основу података из завичајне збирке у Черевићу, инструмент је највероватније припадао песнику Јовану Грчићу Миленку, и у просторије Месне заједнице доспео је са групом предмета из његове родне куће. Према процени конзерватора, предмету је неопходан третман заштите. У Музеју Војводине је за наредни период планирана детаљнија стручна анализа и третман конзервације тамбуре. Скретање пажње јавности на овај редак и вредан предмет иницирали су публициста Зоран Кнежев и тамбураш и уметнички руководилац Центра тамбурашке културе у Новом Саду Зоран Бугарски Брица.

Мср Александар Антуновић, кустос – етнолог

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja