Studijski program „Strukovni vaspitač za tradicionalne igre“

.

0
0
0
s2sdefault

U Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, u utorak, 21. maja 2019. godine, održava se predstavljanje studijskog programa „Strukovni vaspitač za tradicionalne igre“ Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.

Igra, muzika i pesma  su integralni  deo svake kulture. Kako bi postali vidljivi mora se razumeti kontekst u kojem su se razvijale i u kojem se razvijaju u svim kulturno-istorijskim etapama društva. Na današnjem južnoslovenskom i balkanskom prostoru predstavljaju bogato i značajno kulturno nasleđe svih naroda koji žive u regionu i samim tim se svrstavaju u veoma važnu nematerijalnu kulturnu baštinu.

Tradicionalnu igru izvode „neki novi klinci“ koji ne razumeju zbog čega i zašto su se uvodili određeni koraci, šta je uticalo na tok i razvoj igrovnih formi, zašto se u jednom kraju skakalo a u drugom igralo uzdržano, zašto se podvikuje, zbog čega su neki narodni instrumenti primarni a drugi su nepoznati,  ili već nešto slično. Upravo zbog tih vidnih razlika ali i želja da se zatečeno sačuva i prenese iz generaciju na generaciju, na smeru Strukovni vaspitač za tradicionalne igre VŠSSOV  u Kikindi se kroz studijski program grupe aplikativnih predmeta čine pokušaji ulaska u vreme približnog nastanka neke pojave pomoću svih raspoloživih dosadašnjih izvora  - građe, literature, prakse. Istovremeno studenti su vrlo često i u ulozi istraživača  pojava u svojoj lokalnoj sredini, pa se novostečena saznanja sučeljavaju s teorijskim. Na takav način studenti stvaraju svoj prostor u razumevanju tradicionalne kulture u savremenom dobu implementirane u igru – od ritualnih radnji, odnosa prema Bogu i božanstvima, demonima do geografskog podneblja, kulture stanovanja i ishrane, smisla za šalu, igrokaza i td. pa do mogućnosti primene u edukaciji i radu sa najmlađom populacijom u društvu (deca predškolskog i školskog uzrasta).

Da bi se približili javnosti nosioci strukture igrovnih, vokalnih i muzičkih  aktivnosti tradicionalnog modela kulture u razvojnim periodima društva,  školske 2006/2007. godine oformljen je prvi i jedini oblik institucionalne edukacije u Srbiji, pri Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, na smeru  Strukovni vaspitač za tradicionalnu igru. Na osnovnim trogodišnjim studijama studenti se upućuju u metode održivosti tradicionalne nematerijalne kulturne baštine  akumulirane u igri, pesmi i  muzici kroz razvijanje sposobnosti prenošenja na najmlađe generacije društva, decu predškolskog i školskog uzrasta.

Gordana Roganović, MA: Tradicionalne igre prema sadržajima, osobenostima i odlikama u izvođenju jesu neiscrpna zona u izboru materijala i građe za vaspitavanje i obrazovanje dece. Povezivanje tradicionalnih igara sa mnoštvom tema sa kojima se dete susreće u predškolskim i osnovnoškolskim ustanovama mogu biti jezgro ka raznovrsnijoj korelaciji sa njima ukoliko bi kompetencije predavača bile sintetisane interdisciplinarnim saznanjima. Implementiranje tradicionalnih igara kao spone u kulturnom sistemu društvenih vrednosti ima značenje u našim ličnim životima, ali i u životima drugih. Znanje igre i znanje o igri predstavlja koherentan sistem iskustava i saznanja iz različitih disciplina, te bi unapređenje sposobnosti kod dece trebalo biti deo kvalitetnijeg procesa podučavanja.

Sintagma Metodika tradicionalne igre (MTI) se može definisati kao postupak pedagoške veštine u prenošenju saznanja, navika, sposobnosti i učenja sadržaja tradicionalnih igara. Prema svim odlikama i sadržajima u nastavno-obrazovnom procesu MTI nalazi  na čvrstom polju umetnosti, nauke o narodnoj/tradicionalnoj igri (plesu) - etnokoreologiji, plesnoj pedagogiji i nastavnoj metodologiji (metodici). Metodika tradicionalne igre se bavi upoznavanjem nastavnih metoda i pedagoško-didaktičkih principa, sa ciljem da se studenti (budući folklorni pedagozi) upute u načine, postupke i mogućnosti u postavljanju i rešavanju zadataka prilikom postupaka transfera tradicionalnih igara u odnosu na uzrast dece i njihovih sposobnosti. MTI ukazuje na načine, tehnike i stilove nastave i učenja pomoću kojih se sposobnosti i saznanja dece mogu razvijati kroz igru i u igri. Implementacija sadržaja tradicionalnih igara u domenu njene funkcije u obrazovanju predstavlja jedan od ključnih problema. Uspostavljanje i razvoj posebne pedagoške discipline učenja tradicionalnih igara kroz metodiku tradiconalne igre bi doprinelo razvoju pedagoškog znanja vaspitača i folklornih pedagoga koji su orijentisani na ovu temu. Budući da sadržaji tradicionalnih igara u radu sa decom predškolskog deteta dominantno sintetišu verbalni i neverbalni tekst (muzičko-poetski ili poetski tekst kao svojevrsni katalizator i podloga radnje pri realizaciji pokreta koji prate sadržaj igre) igra u najširem smislu te reči predstavlja sadržaje kroz koje se uči.

U predstavljanju studijskog programa, za školsku 2019/2020. godinu  na smeru Strukovni vaspitač za tradicionalne igre VŠSSOV u Kkindi, u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu učestvuju: dr Vesna Marjanović, profesor – etnolog/antropolog, Gordana Roganović, MA, asistent – etnomuzikolog i etnokoreolog i Studenti 2. i 3. godine Smera Strukovni vaspitač za tradicionalne igre.

Povezani članci